RH faktor u trudnoći

Na površini eritrocita, kao sastavni deo njihove membrane, nalazi se oko sto antigena koji uzrokuju stvaranje antitela kod majke. Prema sisitemu kojem pripadaju navedeni antigeni razlikujemo ABO i Rh sistem. Zbog načina kojim se ovi antigeni nasleđuju, eritrociti jedne osobe mogu imati jedan ili dva, ali nikada tri antigena iz ABO sistema pa prema njima određujemo krvnu grupu pacijenta koja je nepromenjiva tokom života. Antigeni iz ABO sistema nalaze se i u drugim tkivima ( i na površini drugih ćelija, osim eritrocita) dok se Rh antigeni nalaze samo na eritrocitima. 

Rh sistem obuhvata više od 45 različitih antigena. Najznačajniji je D antigen koji je prisutan u oko 85 % populacije. Osoba koja ima ovaj antigen na površini eritrocita smatra se Rh pozitivnom. Fiziološka funkcija Rh antigena nije poznata, iako dosadašnja istraživanja ukazuju na moguću povezanost ovih antigena s  vekom trajanja eritrocita u cirkulaciji. S aspekta trudnoće ovaj antigenski sistem je veoma važan jer može dovesti do pojave Rh imunizacije.

Naime, ukoliko Rh negativna majka nosi Rh pozitivno dete (fetus je Rh antigen nasledio od oca, iako ga majka nema) fetalni eritrociti dolaze u majčinu cirkulaciju i podstiču je na stvaranje antieritrocitnih antitela. Ova antitela nadalje prelaze posteljicu, ulaze u fetalnu cirkulaciju i vežu se za fetalne eritrocite koje tako razaraju aglutinacijom i hemolizom. Zbog navedenog kod fetusa se razvija fetalni hidrops i anemija različitog stepena (tzv. hemolitička bolest) koje mogu dovesti do smrti ploda in utero. S kliničkog aspekta, kad govorimo o Rh imunizaciji značajniju formu ovog problema očekujemo kod višerotkinja.

U prvoj trudnoći nastaju antitela

Naime, u prvoj trudnoći u kojoj Rh negativna majka nosi Rh pozitivno dete obično nastaje tek manja količina antitela koja uglavnom ne izaziva teže oblike hemolitičke bolesti novorođenčeta. Naime, potrebno je oko 6-8 nedelja da započne proizvodnja antitela. Nadalje, prvo se stvaraju antitela IgM klase koja ne prelaze posteljicu, a tek kasnije IgG klase koja se mogu razliti kroz posteljicu. Nakon što je jednom postignut prvi kontakt i senzibilizacija stvaranjem antitela, u sledećim kontaktima razdoblje značajne proizvodnje antitela je značajno kraće (10-14 dana) što je razlog zašto teže oblike Rh imunizacije očekujemo uglavnom kod višerotkinja.

Na kraju, treba naglasiti da je Rh sistem kompleksan. Unutar tog sistema postoje i drugi antigeni osim najčešće spominjanog D antigena. Zahvaljujući rutinskom postupku antiD profilakse koja se sprovodi u svim ustanovama značajno je redukovana pojava antiD senzibilizacije.

Naime, svaka Rh negativna trudnica koja je rodila Rh pozitivno dete mora 72 sata od porođaja i/ili intervencije u trudnoći (amniocenteze, kordocenteze i slično- tu Rh status ploda nije poznat) dobiti anti D imunoglobuline (Rhogam) uz prethodnu proveru da je Coombsov test negativan, što znači da nema antitela. Uz ovakav postupak značajno je redukovana pojava anti D imunizacije.

Međutim, treba misliti na mogućnost imunizacije i nastanka hemolitičke bolesti novorođenčeta drugim antigenima iz Rh sistema. Tako antigeni E,C, Kell i Duffy i drugi (svi antigeni iz Rh sistema) obično izazivaju teže oblike hemolitičke bolesti ploda. Posebno je značajna anti Kell imunizacija budući da su ovo vrlo jaki antigeni. Kell sistem antigena osim hemolize izazivaju i sprečavanje rasta progenitorskih ćelija crvene krvne loze čime se dodatno oštećuje tj. smanjuje količina raspoloživih i funkcionalnih eritrocita. Ovime se anti Kell imunizacija razlikuje od anti D i ostalih imunizacija.