Folna kiselina za muškarce koji žele bebu

Muškarci koji žele bebu trebalo bi podjednako kao žene da vode računa o ishrani. O ovome sugeriše nekoliko studija sprovedenih na miševima. Naučnici su pokazali da nedostatak folne kiseline kod mužjaka životinja pre začeća može ugroziti zdravlje mladunčeta.

Usled nedostatka folne kiseline menja se obeležavanje genoma u spermi i time aktivnost gena. Ovo je nedavno objavljeno u časopisu „Nature Communications“.

Folna kiselina je vitamin koji se može naći, recimo u kvascu, pšeničnim klicama, zelenom lisnatom povrću, mesu i ribi. Često se dodaje i kuhinjskoj soli. 

Ženama koje žele da imaju dete se preporučuje da ranije povećaju unos folne kiseline u obliku dodatka ishrani. Dokazano je da se na ovaj način smanjio rizik određenih pojava deformiteta kod beba, kao na primer tzv. otvor kičmenog stuba (Spina bifida).

Genetske promene usled nedostatka folne kiseline

Naučnici sada ispituju na miševima da li i ishrana muškaraca ima sličan uticaj na zdravlje deteta.  Oni su tada između ostalog trudnim miševima i njihovim muškim podmlatcima davali hranu sa izuzetno malom količinom folne kiseline. Istraživanje sperme kod ovih životinja je pokazalo izmenjeno epigenetsko obeležavanje genoma. Pod epigenetskim promenama se podrazumevaju hemijske modifikacije DNK. Na njih utiču i spoljašnji faktori sredine kao i ponašanje, kao što su pušenje, alkohol i ishrana i menjaju aktivnost gena. Naučnici su tek nedavno uspeli da pokažu na miševima, da na ovaj način roditelji očigledno mogu preneti svoja iskustva na decu.

Veća mogućnost pojave deformiteta kada fali folne kiseline

Istraživači su sada kod nedostatka folne kiseline otkrili nekoliko promena na genima koji imaju ulogu u nastajanju i razvoju nekih hroničnih oboljenja, kao što su rak i dijabetes. Dva takva gena su bila promenjena kako u spermi tako i kod ženki u placenti, što pretpostavku o prenošenju promena čini prihvatljivom.

Mladunčad glodara, koja su dobijala malo folne kiseline, su se definitivno češće rađala sa deformitetima nego ona koja su kontrolisana, koja su dobijala hranu sa dovoljnom količinom folne kiseline: 27% mladih životinja od očeva sa nedostatkom folne kiseline je imalo vidne anatomske deformitete, najpre na skeletu, kao recimo na lobanji ili na kičmenom stubu. Kod grupe sa kontrolisanim unosom folne kiseline procenat je iznosio samo 3%.

Iz studije proizilazi da postoje regije sperme, koje reaguju na faktore iz okoline kao što je ishrana, pišu istraživači. Može biti da ove regije oslikavaju tzv. epigenetsku kartu, koja utiče na razvoj i verovatno kasnije na metabolizam deteta, kao i na njegove bolesti.