Faze roditeljstva

Celijakija i trudnoća

Plod supružnika koji imaju nelečenu celijakiju može imati brojne zdravstvene probleme

Celijakija i trudnoća

Zvoni telefon. Na ekranu broj nepoznat. Javljam se i čujem sa druge strane žice  kako žena kroz suze govori: “Imam celijakiju i izgubila sam bebu, očajna sam”.

Kao neko ko ima ovu autoimunu bolest, odmah sam je razumela i shvatila o čemu mi priča. Pozvala me je po preporuci doktora, kako bih joj pružila podršku, jer ne poznaje nikog ko boluje od celijakije.

Neću ispričati njenu priču, ali želim da Vam objasnim koji sve rizici kod ovakvih stanja postoje i kako da ih prevenirate.

Prvenstveno treba reći da dame koje imaju celijakiju teže ostaju u drugom stanju. Kada do toga dođe, ukoliko bolest nije dijagnostikovana na vreme, mogu se javiti brojne komplikacije.

Kod osoba koje imaju celijakiju resice tankog creva su skraćene te je oneomogućena normalna apsorpcija hranljivih i važnih sastojaka za zdravlje.

Apsorpcija hranljivih sastojaka iz creva majke je veoma važna za optimalan razvoj ploda.

celijaklija i trudnoca

Celijačne trudnice mogu imati ozbiljan nedostatak folne kiseline za koju se zna da je povezana sa raznim poremećajima ploda.

Šansa da beba dobije istu dijagnozu, ukoliko neko od roditelja ima bolest je 1:10.  Ako roditelji ne drže bolest pod kontrolom, može doći do poremećaja u hromozomima, ali je i povećan rizik da će beba imati Daunov sindrom i zastoj u rastu.

Celijakija je genetska bolest, koja može da miruje godinama, ona nekada ne pokaže simptome ali je povezana sa mnogim drugim bolestima.

Ja sam dijagnozu dobila nakon dugogodišnjeg traganja za uzrokom ozbiljne anemije. Simptomi koji ukazuju na celijakiju su brojni, neki od njih su nadutost, povraćanje, bolovi u stomaku, anemija, gubitak telesne težine….

Danas se bolest može otkriti lako uz pomoć analize krvi, ali i biopsijom tankog creva.

Kada ste otkrili bolest, hormone doveli u normalu, ostali u drugom stanju, morate da se pridržavate bezglutenskog režima ishrane. Najbolje je da imate ličnog nutricionistu, koji će odrediti kada i šta da jedete, kako bi beba dobila sve potrebne hranljive sastojke.

Prenatalni testovi gotovo da su obavezni. Kao što sam na početku teksta rekla, mogu se javiti poremećaji u hromozomima, a rizik od Daunovog sindroma je povećan.

Majčina krv sadrži kako njene genetičke informacije, tako i informacije o genetici deteta, čak u veoma ranoj fazi trudnoće. Iz takozvane „slobodno-cirkulišuće fetalne DNK“ (cffDNA) sada se može ispitati prisustvo hromozomskih poremećaja kod ploda (npr. trizomije) pomoću analize običnog uzorka krvi majke.

Poremećaji broja hromozoma i strukturni poremećaji čine i dalje jedan od glavnih uzroka smrti i oboljevanja kod novorođenčadi, a takozvani kombinovani skrining na takve poremećaje sprovodi se po ulasku u 12. nedelju trudnoće.

Ana Đokić