Starost oca utiče na plodnost i razvoj deteta

Kada se govori o idealnoj dobi za trudnoću, najčešće se spominju godine majke i koliko majčina starost utiče na trudnoću i razvoj deteta. Nakon određene starosne dobi, ženama opada broj jajnih ćelija, a time i plodnost, a šansa za hromosomske i druge anomalije raste. Ali, šta je sa muškarcima? Iako se žena rađa s određenom zalihom jajnih ćelija koje s godinama propadaju, a spermi se kod muškarca proizvode celi život, nedavno istraživanje pokazalo je da starija dob oca takođe utiče na pojavu mogućih anomalija kod deteta.

Britansko istraživanje je pre desetak godina istraživalo utiče li dob muškarca na kvalitet sperme, a sada je fokus bio na proučavanju veze između dobi oca i porođajnih anomalija. 

Istraživanje je pokazalo da je rizik za razvoj porođajnih mana kod očeva starije dobi ipak puno viši nego što se pre smatralo.

"Spermatogeneza, odnosno proizvodnja sperme, vrlo je opsežna i s vremenom može pokazivati nedostatke koji rezultiraju greškama u genetskom kodu", kaže dr. Natan Bar-Chama, profesor na Odeljenju za opstetriciju, ginekologiju i reproduktivnu nauku na Medicinskom fakultetu Icahn i načelnik Odeljenja za mušku reproduktivnu medicinu i hirurgiju u bolnici Mount Sinai.

Žene se rađaju s zalihom jajnih ćelija ali jednom dođu u godine kad više ne mogu imati decu, dok muškarci decu mogu imati do kraja života jer se njihova sperma stalno iznova proizvodi. No, što je muškarac stariji, njegova sperma se ponovno proizvodi i to povećava šanse za nastanak mutacija u njenoj DNK.

Prema rezultatima ovog istraživanja, otkriveno je da se rizik za nastanak nekih stanja, kao što su poremećaji iz autističnog spektra, šizofrenija, bipolarni poremećaj, povećava sa starošću oca.

Oštećenje DNK sperme raste s godinama

Drugi razlog za nastanak mutacija u DNK sperme su razni toksini iz okoline kojima su muškarci izloženi tokom života. Istraživači sa univerziteta Newcastle otkrili su da je oštećenje DNK u spermi kod muškaraca u dobu od 36 do 57 tri puta veća nego kod muškaraca mlađih od 35 godina.

A istraživanje Kári Stefánsson iz Reykjavika na Islandu je pokazalo da očevi prenose četiri puta više mutacija na dete nego majke, u proseku 55 prema 14. Takođe, mogućnost za nastanak novih mutacija se povećava sa starosti oca. 36-godišnjak će na svoje dete preneti dvostruko više mutacija nego muškarac od dvadeset godina, a 70-godišnji otac osam puta više.

Budući da stariji očevi na decu prenose značajan broj raznih genetskih mutacija, postavlja se pitanje i jesu li te mutacije krive za povećani broj slučajeva autizma. Međutim,  Mark Daly, genetičar iz Opšte bolnice Massachusetts u Bostonu, kaže da to nije povezano i tvrdi da je autizam nasledan, a većina slučajeva nije uzrokovana novim mutacijama, nego se faktori za pojavu autizma nasleđuju od oba roditelja.

Starost muškarca utiče i na plodnost, a u Srbiji je više od 15 posto parova ili svaki šesti par fertilne dobi suočen s dijagnozom neplodnosti. Iako ženama opada plodnost s godinama, činjenica je da su za neplodnost jednako odgovorni muškarci i žene. Mnogi parovi duže vreme odgađaju potomstvo, a kada konačno odluče da imaju decu, često tek tada otkriju da imaju problem. Zbog toga mnogi na neplodnost posumnjaju u zrelijem dobu, a prema nekim istraživanjima i koncentracija sperme kod prosečnog muškarca iz godine u godinu pada za oko 2, 6 posto.

No, bez obzira na sve rezultate ovih istraživanja, Dr. Mark Pearce, epidemiolog sa Univerziteta Newcastle kaže da su svi ovi navedeni rizici mali i neće svi stariji očevi imati te probleme jer je potrebno puno više istraživanja pre nego što će stariji očevi morati da se zabrinu.