Pet najčešćih dečijih strahova

Koji su uzroci dečijih strahova?

Strah je prirodna emocija i reakcija koja nastaje opažanjem ili očekivanjem stvarne ili zamišljene opasnosti. Iako smo svesni da je strah očekivana i prirodna emocija, koja ima svoju svrhu, vrlo često smo u situaciji da ne znamo kako tada se ponašamo. Koliko je teško da se nosimo sa svojim strahovima, toliko je roditeljima još teže nositi se sa strahom kod svog deteta. Saznajte koji su uzroci dečijih strahova i kako im pomoći da ih savladaju

1. Strah od samoće, odvajanja od roditelja i stranaca

Osnovna detetova potreba je da mu odrasla osoba u koju ima poverenja bude blizu, jer mu to daje sigurnost. Ova potreba je posebno izražena u situacijama koje su mu nepoznate, na primer kada se pojavi neka nova osoba ili prilikom odlaska na novo mesto.

U prvih nekoliko godina dete stiče osećaj sigurnosti u svoje sposobnosti i okolinu koja ga okružuje. To čini istražujući, ali uvek u svojoj 'sigurnoj zoni' koja se povećava kako dete raste i razvija se. Vrlo je važno podsticati istraživanje - malo po malo, korak po korak.

2. Strah od mraka

Strah od mraka je prilično uobičajen u predškolskom dobu jer su u ovom dobu detetova mašta i kreativnost na vrhuncu. Kada dete razmišlja, u mraku vidi jako puno stvari kojih nema, a najčešće su to čudovišta.

Potrebno je smanjiti priče i plašenja o čudovištima na minimum i ostaviti svetlo detetu u sobi, kako bi se osećalo sigurnije. Hoćete li ga ugasiti kada dete zaspi ili ostaviti celu noć zavisi od toga budi li se dete u toku noći ili ne. Ali ako mu obećate da će svetlo biti upaljeno celu noć, održite svoju reč i ostavite ga upaljenim.

Roditelji bi trebalo da podstiču dete da razmišlja i zamišlja srećne misli u krevetu. Razgovarajte o tome što ćete zabavno raditi sutra, za vikend, kome ćete ići u goste, čitajte mu mirnije priče ili dopustite da gleda mirnije crtane filmove. Kada primetite da su se strahovi primirili pitajte ga možete li smanjiti jačinu svetla. Možete upaliti manju lampu, svetlo u hodniku ili kupatilu i na taj način, opet postupno, podstaknuti dete da se uvežbava u hrabrosti.

3. Strah od čudovišta, maski, maskota

Iako neka deca imaju takav karakter da vole plašenje, dok su druga deca povučenija, temelj ovog straha je strah od nepoznatog. Najbolji način na koji ćete ih učiniti manje strašnim je upoznati ih.

Dopustite detetu da vas gleda kako prilazite maski, a sledeći korak je skidanje maske s nečijeg lica i da ona ostane sa strane. Tada pustite dete da svojim tempom priđe maski i istraži je - ukoliko želi. Postupno, polako i strpljivo. 

4. Strah od nevremena i noćnih mora

Dete ne bira svoje snove, kao ni vi, i ne može uticati na njih. Kako su snovi odraz doživljenog i iskustvenog tokom dana, ako možete, potrudite se da detetov dan sadrži prijatne i mirne aktivnosti.

Strah od nevremena u osnovi ima strah od glasnih zvukova, koji je urođen, kao i strah od visine. I kod ova dva straha možete samo zagrliti svoje dete, pričati mu nešto lepo i prijatno od čega će se primiriti.

5. Strah od lekara, zubara

Strah od bola je stvaran, a ako dete već ima loša iskustva s odlaskom kod lekara i zubara, ne možete mu reći da ga neće boleti ili da neće ništa osetiti.

Važno je biti iskren, probati učiniti lekarsku ili zubarsku ordinaciju što prijatnijim mestom. Možete poneti neku igračku ili knjigu tako da jedina asocijacija na ta mesta neće biti bol, nego i nešto zanimljivo.

Isto tako, povedite dete kod lekara kada idete samo po uput  ili radite nešto što ne uključuje pregled deteta, da ne bi jedina asocijacija na doktora bila injekcija ili pregled. 

Strah je koristan, ali ako parališe dete, potražite pomoć stručnjaka

Strah sam po sebi nije loš, on je koristan kao i svaka druga emocija i štiti nas u mnogim situacijama.

Takođe, ako vidite da određen strah parališe vaše dete i ometa mu normalan život i ispunjavanje svakodnevnih obaveza, potrebno je javiti se stručnjaku. 

Pripremila: Vesna Stanimirović 
By Bebologija