Matične ćelije primenjene kod dečaka od 12 dana

Kada se rodio u bolnici Mount Sinai u Torontu Jack nije disao i nije reagovao. Doktori su ga uzeli od majke i počeli sa oživljavanjem. Uspeli su da mu spasu život, ali su uskoro morali da saopšte loše vesti njegovim roditeljima.

Njihov sin je imao hipoksičnu ishemijsku encefalopatiju (HIE), oštećenje mozga usled nedovoljnog dopremanja kiseonika do mozga i drugih organa. Očekivalo se da će Jack pretrpeti ozbiljne kognitivne i fizičke probleme. 

Roditelji su zatim kontaktirali banku matičnih ćelija u Torontu, u kojoj su sačuvali Jackove matične ćelije iz krvi i tkiva pupčanika. Nakon konsultovanja sa direktorom laboratorije banke, dr Ayub Lulatom, kao i sa specijalistom neonatologije, lekari su se usaglasili da izvedu eksperimentalnu proceduru koja do sada nije bila deo standardne prakse. Dečaku su infuzijom date njegove sopstvene matične ćelije.

Star tek 12 dana Jack je postao najmlađa osoba ikada podvrgnuta terapiji matičnim ćelijama u Kanadi i prva osoba u ovoj zemlji kod koje je HIE lečena matičnim ćelijama – i pretpostavlja se da će biti prvi od mnogih. U naučnim i medicinskim krugovima, mnogi stručnjaci iz oblasti terapijkog lečenja matičnim ćelijama predviđaju dolazak nove ere u lečenju HIE, autizma i drugih poremećaja mozga.

Dve godine kasnije Jack se odlično oseća. Ima cerebralnu paralizu i suočava se sa mnogim izazovima, ali njegov razvoj je premašio očekivanja lekara. Njegova majka ovaj napredak pripisuje transplantaciji.

„Mislim da će kroz deset ili dvadeset godina terapija matičnim ćelijama biti prva opcija lečenja neuroloških oštećenja kod Kanađana svih starosnih dobi.“ – dr Clifford Librach, medicinski direktor, CreATe Cord Blood Bank

Rani rezultati istraživanja lečenja oštećenja mozga pomoću matičnih ćelija iz krvi pupčanika su ohrabrujući. Matične ćelije su se pokazale kao efikasne u lečenju određenih tipova kancera i krvnih oboljenja. Potrebno je više dokaza kako bi se definitivno pokazalo da one efikasno mogu lečiti i neurološka stanja, međutim postoji razlog zašto treba biti optimističan. Doktorka Joanne Kurtzberg, istraživač sa Duke Univerziteta u Durhamu, sprovodi klinička istraživanja radi utvrđivanja da li krv iz pupčanika može pomoći u obnavljanju mozga kod pacijenata. Do sada istraživači su ustanovili da je procedura sigurna.

„Skorašnji rezultati istraživanja sa Duke Univerziteta ukazuju na to da je rana transfuzija matičnih ćelija iz pupčanika efikasna“, kaže dr Karen Pape, Jackova sadašnja neonatološkinja i neurolog, koja je do sada pratila hiljade dece sa HIE-om.

Istraživajući oboljenje HIE Jackovi roditelji su u danima nakon rođenja svog sina otkrili rezultate ispitivanja Kurtzbergove. Pokazali su ih njegovoj neonatološkinji. „Ona je bila otvorena da čuje šta smo imali da kažemo i pročitala je rezultate istraživanja koje smo joj dali,“ kaže Jackova mama. „Ona je došla do istog zaključka kao i mi – da su prednosti potencijala transplantacije matičnih ćelija prevagnuli u odnosu na rizike.“

Zahvaljujući ovim nalazima i podršci neonatologa, Jackovi roditelji su uspeli da ubede doktore u bolnici da mu daju infuziju sa njegovim sopstvenim matičnim ćelijama iz krvi pupčanika.

"Bilo mi je veoma drago ne samo što je Jack tretiran prema protokolu dr Kurtzberg, već i što je lečen blizu svog doma u Kanadi,“ kaže dr Frances Verter, osnivač i direktorka fondacije i edukativnog izvora Parent’s Guide to Cord Blood.

„Ukoliko više dece bude imalo koristi od terapije matičnim ćelijama za lečenje HIE ubrzo nakon rođenja, to će smanjiti teret roditeljima i kanadskom zdravstvenom sistemu za pružanje nege starijoj deci sa smetnjama u razvoju,“ kaže dr Verter, nekadašnja astrofizičarka koja je nakon smrti svoje ćerke 1997, koja je bolovala od kancera, radila na podizanju svesti o matičnim ćelijama iz krvi pupčanika.

„U Kanadi se svakog dana rađaju deca sa neurološkim oboljenjima. Kod mnogih od njih će biti neophodno doživotno izdržavanje, što će predstavlajti pritisak njihovim porodicama i zdravstvenom sistemu zaštite,“ dodaje medicisnki direktor banke matičnih ćelija CreATe Cord Blood Bank, dr Clifford Librach, koji je imao veliku ulogu u uspostavljanju kliničkih i istraživačkih programa reproduktivne biologije u bolnici Women’s College Hospital 1991. i koji je od tada dao značajan doprinos reproduktivnoj medicini u Kanadi.

„Pružanje mogućnosti efikasnog lečenja autizma i drugih oboljenja mozga neposredno nakon rođenja bilo bi veoma korisno, ne samo za decu, već i za njihove porodice i za celo društvo,“ kaže on.

Izvor: https://parentsguidecordblood.org