Uloga tate - oni deci pružaju osećaj sigurnosti

Priprema i uloga očeva 

Kako se i kada pripremiti za ulogu oca i koliko je ona važna?

Za ulogu oca se treba pripremati dok je beba još u majčinom stomaku, brigom o trudnici, jer je uloga oca u životu deteta podjednako važna kao i uloga majke.

Većina muškaraca danas je velika podrška svojim suprugama. Uloga oca u odrastanju je veoma bitna tako da je veoma važno da je muškarac konstantno prisutan a od druge godine života deteta naročito aktivan u vaspitanju i brizi. Današnji očevi su posvećeni deci, spremni na edukaciju kako biti dobar roditelj i spremni na to da jasno pokažu svoja osjećanja da se daju i emotivno, a ne samo fizički.

Šta predstavlja otac?

Stručnjaci tvrde da se otac identifikuje sa svojom ulogom u trenutku kad prvi put ugleda dete. Tada počinje sva briga, pažnja i posvećenost koju može pružiti detetu. Dete je od rođenja svesno oca kao i majke, ali se otac najaktivnije uključuje u drugoj godini. U trećoj i četvrtoj godini dete se polako odvaja od majke i odnos sa ocem je intenzivniji i pruža detetu osećaj sigurnosti i slobode. Kod dečaka otac postaje uzor i model ponašanja, gledaju ga uglavnom kao vrhunski autoritet. Devojčice svojim odnosom sa ocem uglavnom grade model odnosa sa suprotnim polom u kasnijem životu. Sva deca koja odrastaju u prisusutvu i uz pažnju očeva dokazano imaju brži emotivni razvoj, naprednija su u školi i imaju bolju komunikaciju sa okolinom. Ravnoteža između vaspitanja majke i oca je bitna za pravilan razvoj djece u svakom smislu. Ukoliko se desi da otac u detinjstvu i razvoju deteta bude emotivno nedostupan a fizički prisutan može se stvoriti problem nedostatka bliskosti i poverenja koji je jako teško ispraviti.

Da li je otac isto što i majka?

Stara je predrasuda da otac ne može biti toliko dobar i posvećen roditelj kao majka. Očevi su godinama posmatrani samo kao hranioci porodice i moralni uzori. Očevi mogu na isti način brinuti o deci i čak se mnogo bolje izboriti da budu autoritet detetu na pravi način i dobri vaspitači u emocionalnom i fizičkom smislu. Tada dete oca poštuje a ne boji ga se.

Deca posebno u kasnijem predškolskom dobu uživaju u igri i razgovoru sa očevima, zdravim odnosom grade samopouzdanje i osećaj sigurnosti u životu.

U zdravim porodičnim odnosima roditelji se nadopunjuju i dogovaraju o načinu vaspitanja. Ponekad predrasudama da se muškarci ne mogu isto brinuti kao žene doprinose i same žene. Očevi su sposobni brinuti se o deci od samog rođenja isto, možda im je u početku potrebno samo malo prakse, vremena i pomoći. Emocije očeva su iste kao emocije majki prema detetu samo što ih neki očevi ispoljavaju na drugačiji način.

Ljubav i pažnja koju očevi pružaju detetu oblikuju dete u zdravu i srećnu osobu. Dete pomaže očevima da odrastu, budu odgovorni, posvećeni, raspoloženi, imaju više ljubavi i više pažnje posvećuju rečima i osećanjima.

Tehnike za super očeve

Evo šta tate mogu uraditi da bi izgradili dobar odnos sa svojim mališanima:

Brinite o deci: Bebe čiji su očevi uključeni u svakodnevnu rutinu kao što je kupanje, hranjenje i presvlačenje (što se često pogrešno tumači kao prevashodno dužnost majke) postaju osobe sa više samopouzdanja i bolje se slažu sa svojim vršnjacima.

Igrajte se: Aktivnije i nešto grublje igre sa tatom zapravo su poželjne, jer pomažu deci da kontrolišu svoje emocije i ponašanje. Kroz zabavno „rvanje“ sa tatom mališani zapravo uče kako da na društveno prihvatljiv način obuzdaju agresivne impulse i regulišu fizički kontakt tokom igre tako da nikoga ne povrede. Dok majke najčešće vezu sa mališanima grade tako što ih teše kada su tužni i uzmenireni, tate deci pružaju sigurnost u delu kontrolisanog uživanja i radovanja u igri. Kroz grubu igru, očevi ohrabruju decu da istražuju svoju snagu i sposobnosti dok istovremeno uče nove stvari i preuzimaju rizike u granicama u kojima je to po njih bezbedno

Razvoj emocionalne inteligencije: Deca posvećenih očeva obično imaju više strpljenja i lakše mogu da se izbore sa stresom i nervozom koja ih prati tokom školovanja nego vršnjaci koji nisu provodili mnogo vremena sa očevima. Osim toga, mališani čiji očevi aktivno učestvuju u njihovom vaspitanju i odgajanju manje su skloni depresiji i konfliktnim situacijama kod kuće, u školi i sa ljudima iz okruženja.